Winning team

Zamislite da se nalazite na konkursu za odabir budućeg lidera, a pred vama stoji kandidat koga opisuju sledeći pridevi: arogantan, prepotentan, agresivan, grub prema konkurentima i neistomišljenicima, nepredvidiv, ekscentrik, egocentrik, a verovatno i introvert (mada u ovo nisam u potpunosti siguran). Pitanje za vas je: da li biste mu uopšte dali šansu i pozvali ga na intervju? Ne bih ni ja, sve do skoro, dok se ozbiljno nisam zainteresovao za osobu koju sve ovo opisuje, a koja se zove Zlatan Ibrahimović.

Ko je Zlatan Ibrahimović? Fudbaler ili da budem precizniji vrhunski fudbaler, poreklom sa ovih prostora, (bivše Jugoslavije) kapiten švedske reprezentacije i ne samo reprezentacije, već mnogih timova u kojima je igrao. Za čitaoce, a najviše čitateljke koje možda ne prate fudbal i sport uopšte, u ekipi uvek postoje dva lidera. Jedan je glavni trener ili danas popularno couch, a drugi kapiten ekipe. Prvi je lider na terenu i treninzima a drugi je neprikosnoveni lider u svlačionici. Jedan bez drugoga nikako ne mogu da funkcionišu i ukoliko se desi da se njihovi odnosi poljuljaju najviše ispašta tim tj. rezultat. Neretko se dešava da, kada ekipi loše ide u kontinuitetu, ili posle poraza u kome je zalaganje bilo na minimumu, kapiten zamoli trenera da izadje iz svlačionice, te on preuzme vodjenje razgovora sa igračima. Jedino što znamo je da ovi razgovori nisu nimalo prijatni, a da se često dešava da se tim bukvalno preporodi nakon ozbiljne diskusije izmedju samih igrača.

Nego, da se vratimo mi na fenomen Ibrahimović iliti Ibrakadabra kako je Zlatan samog sebe nazvao. Pre nego li vam obrazložim sve one epitete koje sam mu nalepio na početku teksta, hteo bih da vam objasnim odakle tolika moja opsednutost ovim fudbalerom u poznim fudbalskim godinama. Dakle, nisam navijač Milana za koji Zlatan trenutno igra, već su mi naprotiv mnogo draže plavo-crne boje protivničkog Intera, za koji je Ibra nekada igrao. U stvari ne postoji ozbiljniji evropski tim za koji on nije igrao bar jednom u svojoj karijeri, osim moje Crvene Zvezde 😀. Takodje, Ibrahimović mi nikada nije bio interesantan zbog gore navedenih osobina, čak mi je bio iritantan sve do ove godine i njegovog povratka u posrnuli Milan. Nakon izleta u Los Andjeles 39-ogodišnji igrač se, umesto da “okači kopačke o klin”, vratio u Milan.

U tom trenutku Milan je već godinama posrnuli velikan koji ne može da obezbedi ni učešće u Ligi šampiona, a kamoli da razmišlja o tituli prvaka Italije. Sećam se i dan danas razgovora mene i mog druga Milana Stojkovića, našeg odbojkaša, inače velikog Rosonera (navijači Milana) koji mi je tom prikom rekao: “Mićo došao je tatko, sada ćeš da vidiš ko je “babo”.“ Pogledao sam ga sa nevericom. Ovaj penzioner da pokrene tim, onaj Milan koji godinama nema dušu? Epilog svega: otkako je u tim došao Ibrakadabra, Milan je poslednji poraz upisao u prvenstvu još davnog 8. marta a zimsku pauzu je završio na prvom mestu i bez poraza je poslednjih 27 utakmica. Milan ponovo ima dušu, igra je lepa i lepršava, a kada igra Ibrahimović majstorija je neizbežna. Ne, Ibrahimović ovoga puta ne nosi kapitensku traku. Kapiten je Alesio Romanjoli, ali se zna ko je glavni, a o tome najbolje govori jedan od intervjua Ismaela Benasera. Naime, kada su ga pitali šta se to desilo sa Milanom, toliko zalaganje i izuzetni timski duh, njegov odgovor je bio: „Desilo se to da ako ne daš 200% sebe na terenu, Ibrahimović će te ubiti”. 🙂 Ovo je bilo dovoljno da me zainteresuje da pročitam i odgledam sve što postoji o Zlatanu Ibrahimoviću, a uskoro očekujem da nabavim i knjigu koja se zove, a kako bi drugačije,“ Ja, Zlatan Ibrahimović“ .

Da se razumemo, u ovom postu je Ibrahimović potpuno nebitan kao fudbalska legenda, važan je njegov mentalni sklop i to što je sve moje predrasude o karakternim osobinam lidera srušio. A možda i nije, već ih vešto prikriva… Što je još bitnije, naterao me je da dobro razmislim o tome da li možda postoje neki ljudi sa sličnim karakternim osobinama u mojim timovima koje smo prerano i nepravedno precrtali sa spiska lidera.

Pa da krenemo od arogancije. Sam Ibrahimović je rekao da mnogi smatraju da je on arogantan, ali da je to u stvari samo zato što on ima neverovatno veliko samopouzdanje. Možda kada malo bolje razmislim, on to svoje samopouzdanje hrani arogancijom. Evo i nekih primera iz njegovog svetlog opusa izjava. Kada su ga pitali da nabroji najbolje fudbalere na svetu izostavio je sebe iako je bio u samom vrhu. Na pitanje novinara zašto je izostavio sebe, neko bi pomislio fin neki skroman mladić, njegov odgovor je bio: “Zato što sam ja lav, a lavovi se ne uporedjuju sa ljudima, oni su neprikosnoveni” 😀. Kada je otišao da igra u LA napisao je: “LA dobro došao kod Zlatana”. Kada je stigao u Milan izjavio je da je došao da svi igraju za njega kako bi on davao golove (ispostavilo se da je bio u pravu). Kada pričamo o njegovoj nepredvidljivosti, novinari nikada nisu sigurni da li će dobiti od njega intervju ili ne. Jednom mu je novinar postavio pitanje na koje mu je Zlatan postavio kontra pitanje, novinar nije znao odgovor te mu je Zlatan poručio da se sledeći put kada priča sa Zlatanom bolje pripremi i napustio je konferenciju. Kada pričamo o protivnicima, tu ponekada ume da bude jako surov, kako na terenu tako i u izjavama. Skoro je izjavio za bivšeg saigrača i vlasnika više zlatnih lopti, za najboljeg igrača godine, Leonela Mesija, sledeće: “Igrači kao Ja i Ronaldo mogu da zablistaju u bilo kojoj ligi, u bilo kom životnom dobu. Mesi je kao WiFi, nije povezan van Camp Nou-a“ (stadion Barselone za koji Mesi godinama igra). Na pitanje novinara da li je istina da će ga kupiti Čelzi, Ibra je izjavio: “Jedino ja mogu da kupim Čelzi, jer sam, imam više titula nego svi oni zajedno.” Za sam kraj bisera najnoviji novogodišnji: “Nemam novogodišnje želje, ja sam taj koji ih ispunjava. Ja sam taj koji donosi poklone za svako moje dete – njih 27. Dvoje iz Švedske i ostalih 25. u Milanu”.

I jeste, Ibra je svakom igraču Milana kupio najnoviji sony playstation i ostavio na vetrobrane njihovih automobila nakon izgubljene opklade sa jednim od igrača. I ne samo to, taj isti Zlatan je uradio privremene tetovaže 50 slučajno odabranih imena dece iz čitavog sveta kako bi ukazao na problem gladi u svetu. Na slici ispod možete videti kako je to izgledalo kao i spisak njegovih antologijskih izjava.

Gledajući njegov video “I am just warming up”, koji sam objavio na kraju prethodnog posta, shvatio sam da je Zlatan u mladosti zbog svog porekla bio nipodaštavan, da u njega nisu verovali i da su ga mnogi sputavali u njegovoj karijeri. Sasvim je moguće i da nisu, već da je on to sebi ubacio u glavu kako bi iz sebe izvukao maksimum. I sam za sebe kaže da ga bes pokreće, a uz to je i veliki adrenalinski zavisnik. Voleo bih da je sve što sam do sada napisao samo njegova maska, show koji pravi oko sebe kako bi sebi maksimalno podigao samopouzdanje, jer sve ostalo što se krije iza te ljušture arogantnog fudbalera su liderske osobine.

Prva, da je veliki zaštitnik svojih igrača, kako na terenu tako i van njega. Da svoj tim vodi po principu “lead by example”, ako može Zlatan morate i vi. Da ima izuzetnu harizmu, smisao za humor i da je izuzetan motivator. Orijentisan na ciljeve i maksimalni učinak. I ono najbitnije, da mu ogromno samopouzdanje omogućuje da bez problema izadje iz zone komfora. U stvari, on obožava da bude van zone komfora što objašnjava i toliki broj klubova koje je promenio. Zlatan poseduje toliki autoritet i integritet da mu više nije ni potrebna kapitenska traka da bi vodio tim. On je lider sa i bez titule.

Još jednom vas podsećam da cilj ovog posta nije veličanje lika i dela Zlatana Ibrahimovića, već da se okrenemo oko sebe, iza sebe i ispred sebe i zapitamo se da li možda držimo nekoga sa sličnim mentalnim sklopom nepravedno na klupi.

Nije Zlatan imao podjednak odnos sa svim trenerima uprkos njegovoj velikoj požrtvovanosti i kvalitetu. Za Fabija Kapela koji ga je trenirao u Juventusu rekao je da je trener gvozdene discipline. U Torinu se osećao kao da je u vojsci. Ipak, za jednog trenera koji ima nadimak “Posebni”, Žoze Murinjo je izjavio da bi u vatru skočio i ako treba poginuo za njega. I nije Zlatan jedini koji je rekao da bi ovo uradio za kontaverznog Portugalca. I sam Murinjo je jako interesantan tip lidera za analizu. Verovatno je to i razlog njegovog nadimka “Posebni”. Najveći Zlatanov transfer vredan 69,5 miliona eura desio se iz Intera u Barselonu 2009. godine. Katalonci su ga najviše platili, a u njegovim majstorijama uživali samo godinu dana. Razlog je jednostavan – trener Pep Gvardiola. Ovaj trener od svih igrača zahteva da se uklope u njegov stil igre. Možda svi, ali ne i Zlatan. Kada je napustio Barselonu, Ibra je izjavio: “Ne kupujete ferrari da biste ga vozili kao fiata. ” – aludirajući da je on ferarri. Gledajući tadašnje uspehe Barselone, Pepe je verovatno bio u pravu, tj. njemu nije ni bio potreban Zlatan. Nošen ovim saznanjem, dodjoh do zaključka da ovakvi tipovi karaktera mogu da budu lideri, ali im treba dodeliti specifične uloge. Nemoguće ih je uklopiti u tim, a graditi igru čitavog tima prema njima jeste mač sa dve oštrice. Šta će se desiti ako u potrazi za izazovima reše da napuste tim?

Kod ovakvih ljudi bitan je trenutak, prelomna tačka koja će od njih napraviti super starove ili ćemo ih zauvek izgubiti. Zapitajte se da niste upravo vi ti koji odlučujete, ta prelomna tačka u karijeri nekog budućeg Ibrahimovića. Njemu je bio jedan od najpoznatijih fudbalskih menadžera Mino Raviola. Njihov prvi susret je Zlatan opisao do detalja u svojoj knjizi, koji vam prenosim u celosti:

“Obukao sam predivnu Gucci jaknu, stavio zlatni sat, parkirao Porsche ispred ulaza u lokal. Očekujem menadžera, ali je umjesto osobe u odjelu stigao jedan sasvim drugačiji čovjek.

Obična jakna, Nike tenisice, sa ogromnim stomakom, činilo mi se da je jedan od Sopranovih.

Tko je ovaj lik? Trebalo bi da bude zastupnik svih pretilih. Sjeli smo u restoran, naručio je hrane za petoricu. Zvao se Mino Raiola.

Ali, kad smo počeli pričati, debeli gnom je izvukao papir, A4 format u kojem su bila neka imena i brojevi.

“Dakle, Zlatane, Christian Vieri 24 gola, 27 utakmica. Filippo Inzaghi 20 golova, 25 utakmica, David Trezeguet 20 golova, 24 utakmica, Zlatan Ibrahimović samo pet golova, 25 utakmica“.

Misliš da te mogu prodati sa ovakvom statistikom? Misliš da si mnogo kul lik? Misliš da možeš impresionirati sa tim zlatnim satom i Porscheom? Sve je to sranje. Hoćeš li da zaradiš još novca ili da postaneš najbolji na svijetu?

Rekao sam mu da želim postati najbolji igrač na svijetu.

“Onda, dobro. Ako budeš najbolji doći će i sve ostalo sa tim, a ako pojuriš za novcem, ništa nećeš dobiti, shvaćaš li to? Moraš prodati sva svoja auta, satove i početi da treniraš tri puta jače i napornije nego do sada, jer, trenutno si statistički očajan“.

Počeo sam ići na treninge sa klupskim FIAT Stilom. Bilo je dosadno i ponižavajuće, priznajem.

Davao sam sve od sebe na treninzima i utakmicama. Mino Raiola je bio kao pijavica. Zaljepio se za mene i nije mi dao da dišem.

Rezultat? Imam plaću od milion eura mjesečno i jedan sam od najboljih igrača na svijetu”.

Sada se Vi, a posebno moji saradnici, pitate da li imam nekoga u svojoj okolini na umu kada sam do detalja obradio mentalni sklop Zlatana Ibrahimovića? Razočaraću Vas jer nemam, ali sam siguran da u mom velikom timu ima ovakvih ljudi. Neki su nas verovatno i napustili.

Kada smo već kod mog tima najbližih saradnika, meni direktno odgovornih, iz komentara nekih čitalaca bloga stekao sam utisak da mnogi misle da u mom timu sve teče kao po loju i funkcioniše kao švajcarski sat. Skoro mi je prijateljica Maja rekla: “Blago tebi sa takvim timom”. Naravno da sam prezadovoljan kako timom tako i rezultatima koji on postiže, ali daleko od toga da medju njima nema razmirica, pa može se reći i klanova. Neki su više neki manje ambiciozni, neki su više studiozni neki više kreativni, dok su neki odlični improvizatori. Toliko su različiti, kako po karakteru tako i po podneblju gde su odrastali, da je to potpuno normalno. Lično smatram da potpuna harmonija nije ni zdrava, jer će ranije ili kasnije doći do kolotečine i stagnacije. Liderov zadatak je da pre svega u tom sukobu interesa i ambicija, želja i motiva bude pravedan. Da sve primećuje, ali da reaguje samo kad je nephodno. Da navodi članove tima da odnose sami uzajamno definišu. Lider, biću slobodan da to kažem, ponekada treba da izazove kontrolisanu frikciju u timu, posebno kroz takmičarski duh i nadmetanje izmedju samih članova tima. Članovi moga tima su posebno složni kada treba da mi se suprotstave zbog neke od prozivki upućenih na njihov rad. 🙂 Ali ono što mi je bitnije, je da su izuzetno složni kada se pojavi problem u nekom od njihovih timova. Naravno, da ponovim još jednom, od lidera se najviše očekuje da zaštiti svoj tim u teškim vremenima i stalno im sklanja prepreke sa puta. Ovo vam je recept pravljenja winning tima, kako i glasi naslov ovog posta. E sad, ako imate jednog Ibrahimovića u timu, imaćete ekstra rezultate ili glavobolju. Za sam kraj spremio sam vas malo iznenadjenje koje je u nastavku: