Tri karte za Holivud

Da li se sećate antologijskog filma iz 1993. „Tri Karte za Holivud“ i šta vam prvo pada na pamet kada pomislite na ovaj film?

Pretpostavljam da je većini vas prva asocijacija maestralna rola Branislava Lečića u ulozi lokalnog policajca, koji euforično organizuje doček predsednika države, dok mu njegovi „strogo kontrolisani“ građani prave ozbiljne probleme u njegovoj misiji. Ti problemi narastaju do veličine da je „prinudjen“ da pohapsi skoro sve svoje sugradjane, uključujući svoju najužu familiju. U jednom trenutku, pod napadom besa, izjavljuje da će ako to bude potrebno pohapsiti i sve sugradjane i dovesti potpuno nove, neiskvarene, jer ovi sadašnji su iskvareni i neposlušni.

Ono što je fascinantno, je da su svi zaboravili ili čak nisu ni primetili, da se radnja ovog filma vrti u stvari oko tri dečaka, koji, opčinjeni magijom sedme umetnosti, odlučuju da iz svoje zabite varošice pobegnu, ništa manje, nego pravo za Holivud u skladu sa naslovom filma.

Verovatno se pitate kakve sad ovo veze ima sa liderstvom i temama na mojoj blog strani?

Ima i to u dva aspekta. Prvi je, da se svaki put prilikom obilazaka prodavnica setim ovog filma i Branislava Lečića.

„Direktor je u našoj radnji !“ glasi unapred definisana poruka tj. depeša koja se po pravilu prosledjuje na whatsapp grupi. Ovo automatski znači uzbunu u radijusu od 200 km od radnje koja je predmet posete 😁.

„Ovi baš nisu imali sreće, kod njih je prvo banuo“. Kreće brzinsko i dubinsko sredjivanje prodavnica i priprema dočeka. „Uf gde baš da se pojavi u ovoj smeni, sve sami juniori, pitaće ih nešto, a oni neće znati“. Ovo je druga asocijacija na film i sklanjanje nepodobnih i neposlušnih sugradjana.

Kada se susretnete sa ovakvim izazovom, logično je da se zapitate šta ste pogrešno uradili i izazvali neželjenu reakciju? Kažu da je slika uvek u oku posmatrača, ali ću ovoga puta krenuti od onoga ko je sliku naslikao tj. sebe samog. Dakle motiv tj. svrha posete prodavnicama je uvek ista i može stati u jednu reč, edukacija.

Kada kažem edukacija, mislim na edukaciju mene, kao nekoga ko nema tu privilegiju da svakodnevno bude sa svojim kolegama iz prvih linija i korisnicima, o izazovima sa kojima se isti svakodnevno susreću. Osim edukacije, svrha je i razmena mišljenja i ideja sa onima koji uticaj pojedinih ideja menadžmenta najbolje vide i osećaju. Dakle posete nisu protokolarne i uvek dovode do boljeg medjusobnog razumevanja i preduzimanja akcija koje će sve što smo prepoznali i unaprediti. Skoro pa da je pravilo da svaki put te akcije unapredjuju korisničko iskustvo ili olakšavaju rad prodavcima na ovaj ili onaj način, dok pojedini iskoriste šansu da se nametnu svojim razmišljanjima i stavovima i budu primećeni i prepoznati. Kao što se iz priloženog vidi pomenuti slikar je sliku naslikao kako bi posmatrače fascinirao, izazvao pozitivnu emociju i motivisao ih da u njoj uživaju.

Postavlja se pitanje zašto je slika u očima posmatrača drugačija, zašto boje nisu živopisne i ko je sliku prepravio?  Zašto ne izaziva pozitivnu emociju već nelagodnost i da li kod svih izaziva isto osećanje ili postoje posmatrači koji doživljavaju emociju samog slikara?

Ono što ohrabruje je, da je sve više onih koji ovu privilegiju koriste, nemaju nikakvih problema da svoje ideje i razmišljanja podele, utrkuju se da daju feedback, a ujedno nemaju problema da isti prime i prihvate. Pretpostavljam da su shvatili da ništa ne boli, a može mnogo da pomogne. Da li imaju punu podršku svojih lidera? Neki da. 😁

Ukoliko ste lider, onda ste verovatno već apsolvirali čuvenu priču Sineka: „Ni jedan lider na ovom svetu nije odgovoran za rezultate, već za ljude koji su odgovorni za rezultate“. Verujem da se sećate i poruke sa kraja prvog posta:  „Niko se ne budi ujutru i ide na posao, u nadi da će neko upravljati njime. Mi se budimo ujutru i idemo na posao u nadi da će nas neko voditi“. Ja bih je malo doradio i ovo „da će nas neko voditi“, tj. preimenovao u „da će nam neko služiti“.

Niste spremni da služite ljudima koje vodite? Onda niste pravi lider, a ono što je još gore, od ovog mog stava, sa kojim možete i da se ne složite, je činjenica da vas ni vaše kolege liderom neće smatrati. Ne zaboravite, vaša misija kao lidera staje u samo jednu rečenicu: Here to help. Svaki put kada ste u dilemi da li ispunjavate svoju misiju, stavite se u poziciju ljudi koje vodite i zamislite da li i njima kada vas opisuju ova rečenica prva padne na pamet?

Ukoliko nije tako, moj savet vam je da se pod hitno menjate, inače će vas oni sami zameniti, a da to nećete ni osetiti, već će vaš lider to morati i sam da konstantuje i saopšti vam jednog dana.

Ok, sada je jasno, mi kao lideri nismo odgovorni za rezultate već za ljude kojima treba da budemo na usluzi i da im služimo, ništa lakše. Tako je, ali to nije sve, kvalitet lidera direktno je proporcionalan broju ljudi koje je izveo na put, unapredio i od njih napravio buduće lidere, jednom rečju svoje naslednike. Ukoliko ste lider i nemate svog naslednika, koji je prepoznatljiv i svi ga priznaju za vašeg naslednika i koji sutra može da preuzme vašu rolu, morate poraditi na svojim veštinama ili pronaći novog.

Kako bi njegov naslednik bio prepoznatljiv, pravi lider će ga gurati u prvi plan, ohrabrivati ga da podigne glas, ugovarati mu redovne seanse sa svojim neposrednim liderom. Jedna od izvanrednih prilika su i prethodno pomenute posete višeg menadžmenta. Ukoliko je redovno radio sa njim naslednik će mu pomoći da odbrani i neke njegove stavove, da dodatnu jačunu izazovima koje je već pokušao da adresira sa svojim liderom, ali ovaj nije imao dovoljno razumevanja i sluha za njih.

Najveća snaga pravog lidera su njegovi naslednici!

Kako bi vam dočarao ovo, podeliću sa vama jednu anegdotu mog prethodnog lidera i mene. Naime, sa svojim liderom sam imao redovno zakazan termin 1 na 1 svake nedelje, četvrtkom. Svaki put bih ispred njega izlazio sa odredjenim analizama, izazovima i akcijama koje sam prethodno dogovarao sa članovima svog tima. Više puta mi je napomenuo da tu moju proaktivnost izuzetno ceni i da i njemu omogućuje da ima bolji uvid u rad ritejla kao i kompetence članova mog tima. Svaki put kada sam išao na odmor, krio sam od njegove asistentkinje ovu informaciju i nikada nisam otkazivao ove sastanke. Da budem jasniji, krio sam, da mi ne bi isti otkazala, jer za nekoga ko je na poziciji CMO, pola sata nenadanog slobodnog vremena je Božiji dar. Šta sam radio sa tim terminom? Bez najave i prosledjivanja poziva za sastanak, slao sam uglavnom svog naslednika ili kolege koji imaju neki izazov kako bi mu isti prezentovali i tražili pomoć ili prosto sebe i svoj rad pozicionirali kod njega. Jednom, kada sam imao veliki izazov, koji nije ozbiljno shvatio, poslao sam  trojicu kolega koji su isti izazov imali, kako bi mu na licu mesta pokazali svoju frustraciju navedenim.

E sad ide anegdota: nakon nekog vremena na jednom od sastanaka lider mi se obratio rečenicom: „Znaš li ti koliko veliki izazov imamo u ritejlu, pričao sam sa tvojim kolegama, moramo nešto da učinimo po tom pitanju? Znaš, ja se povremeno vidjam sa tvojim kolegama.“ Nasmejao sam se i rekao mu, naravno da znam, o ovome smo pričali pre mesec dana i rekao si mi da suviše dramim. Uzgred budi rečeno, znam da se vidjaš sa kolegama, ja ih šaljem.😁

Da rezimiramo, ukoliko ste lider ili želite to da postanete, ne dozvolite da, kao u filmu Tri karte za Holivud, iz voza za koji ste se spremali izadje nepoželjni posetilac ili još gore, projuri kroz vašu stanicu a vi ostanete nemi. Iskoristite svaku priliku koja vam se pruža, da pažnju zaslužite, svoj stav iznesete, borite se za svoje mesto pod Suncem. Ukoliko ste već lider, ne zaboravite da vaši ljudi mnogo više govore o vama nego vi sami. Ukoliko se plašite govora svojih ljudi, zapamtite nije do njih, do vas je.

Vidimo se u nekom novom filmu i nekoj novoj poseti.