„Ako vam neko ponudi sjajnu priliku, a vi niste sigurni da li ćete umeti da odgovorite na očekivanja, prihvatite! Kasnije naučite kako ćete je iskoristiti“ Richard Branson.

Upravo sam ovu misao Sir Richard Charles Nicholas Branson-a, osnivača Virgin Group-e, imao na umu kada sam prihvatio ponudu da privremeno na tri meseca preuzmem poziciju lidera na kojoj se i dan danas nalazim. Nikada neću zaboraviti reakciju svoje tadašnje liderke u trenutku kada sam prokomentarisao: „mislim da još uvek nisam spreman za ovu poziciju, sledeće godine bih bio, ali u ovom trenutku je isuviše rano“. Ne znam da li je zaprepašćenje liderke bilo veće kada sam ovo izustio, ili kada sam već u sledećem trenutku uzeo olovku i ponudu potpisao. „Čekaj, ako je tako razmisli do sutra,  ne moraš ništa sada da potpisuješ“, bio je komentar liderke. „Razmislio sam, nego hajde da vidimo koja su očekivanja i šta nam valja činiti u naredna tri meseca“ bio je moj odgovor. Nakon tri meseca eksternog konkursa, za poziciju na kojoj sam privremeno bio, našli smo se u istoj prostoriji sa početka priče, kada mi je saopštila da je konačno završen proces selekcije. „Super, kada ću da upoznam novog kolegu i predam mu dužnost”, rekoh. Odgovor je bio „znaš ga čitav život, ti si izabran“ 😁. Jedna od mnogih stvari koje sam naučio od ove liderke je transparentnost. Svaki put nakon razgovora sa eksternim kandidatima, ona je sa mnom podelila svoje utiske i saznanja, pa i ideje koje su iznete na razgovoru, kao i šta ja mislim o njima.

Istu misao Sir Richard-a, imao sam na umu kada sam krenuo u avanturu pisanja bloga, nisam ni sanjao kakve ću reakcije izazvati kod kolega koji su prvi blog pročitali, koliko će me kolega po hodnicima pitati kada će izaći sledeći blog, koliko će se čitalaca prijaviti da redovno dobijaju informacije o mojim blogovima itd.

 

Nisam ni sanjao koliko će njih zbog prvog bloga kupiti knjigu Simona Sineka, kakve ću komentare dobiti, a onda povrh svega, situacija u kojoj me koleginica sreće u hodniku, zajedno sa svojim liderom, uz komentar da je pročitala moj blog i upravo me citirala.

Ipak, jedan anonimni komentar, koji mi je stigao na blog stranu, i koji nisam odobrio za objavljivanje, sam rešio da podelim sada sa vama u originalu. Stigao je od čitaoca pod pseudonimom Barba:

„Kako se biraju lideri u vasem okruzenju gdine. Miticu? Po vestinama, liderskom kvalitetu, znanju… Najbolji lideri su uvek bili kumovi i prijatelji, zar ne?
Citiram: “Idem na ribanje, sto vi ovde zovete fidbak” (sa sve nislijskim naglaskom)

Upravo me je Barba inspirisao da u ovom blogu adresiram dilemu svih lidera: šta raditi sa prijateljima, poznanicima, prijateljima vaših prijatelja, za koje verujete da su po veštinama i znanju stvoreni za odredjene pozicije?

Pre nego vam dam odgovor na ovo pitanje, krenućemo od činjenica. Prva činjenica je da u svetu postoje društveno visoko pozicionirane i uticajne organizacije u kojima je pristup istima dozvoljen isključivo uz preporuku jednog ili čak više postojećih članova. U nekima od njih, ljudi koji preporučuju kandidate su ujedno i njihovi jemci, tj. preuzimaju odgovornost kako za svoje, tako i za postupke svojih „preporuka“ do odredjenog trenutka. Druga činjenica je da postoje i jako uspešne porodične kompanije koje su lideri u svojim industrijama i na tržištima na kojima posluju. Ipak, korporacije nisu porodične firme, imaju potrebe za velikim brojem kadrova različitih profila, ali opet ni jedna se ne bi odrekla kvalitetnih kadrova, bez obzira da li su prijatelji i poznanici postojećih zaposlenih. Pretpostavljam da se ni vi ne bi ste odrekli da ste i sami vlasnik kompanije. Kako onda adresirati činjenicu da želite da imate što bolje kadrove, uključujući i ljude sa preporukom, a pri tome svima date podjednake šanse? Veoma prosto i staje u jednu reč koju sam već pomenuo: TRANSPARENTNOST. Ukoliko ste od početka procesa transparentni, kako prema svom HR partneru, tako i prema svome lideru, vezano za preporuke koje imate, rešićete pola problema. Ovo ponekad iziskuje dodatne krugove selekcije, uključivanje vašeg mentora u proces selekcije, pa i vaše izuzimanje iz samog procesa do finaliziranja konkursa. Veoma često će vam ova transparentnost u daljem radu doneti više problema nego dobrobiti, ali zar to i nije uloga lidera po Sineku: „Lideri ostavljaju svoje interese po strani kako bi nas zaštitili i poveli u budućnost“.

Ono na šta morate biti spremni, ukoliko ste vi taj koji je došao na nečiju preporuku, je veoma trnovit put i tretman, koji je sve, samo ne fer. Lično sam ovaj put prešao više puta i kretao iznova, a da mu se još uvek ne nazire kraj.

 

Budite spremni da će vam rezultati stalno biti osporavani, da za vas neće važiti isti aršini i da ćete morati najviše da radite i budete primer svima ostalima, dok će vaše eventualne greške imati duplu težinu. Ukoliko ste sposobni, imate dobre rezultate i veštine, postoji verovatnoća da ćete veoma brzo napredovati i verovatno, promeniti mnogo lidera u tom svom napredovanju. Lično sam ih promenio do sada deset, čak ni činjenica da su vas izabrali ljudi koje do sada niste poznavali, neće vam pomoći da osporavanja prestanu. Ako mislite da će vam pomoći to što ste prošli više krugova, što su vas stranci birali i čak vam direktno bili lideri? Varate se. Postavlja se onda pitanje šta je satisfakcija svega ovoga? Pa sama činjenica kako se postaje lider, daće vam odgovor. Sećate se rečenice iz prošlog posta: „nivo u hijerarhiji nije nešto što čoveka čini liderom, liderstvo je služba ljudima sa ili bez formalne pozicije“. Ovo znači da se na odredjenu poziciju dolazi izborom, dok se lider postaje, tj. da ako niste lider, a nalazite se na nekoj liderskoj poziciji, verovatno se tamo nećete dugo zadržati, što pak znači, da ukolilo jeste, mnogo je više onih koji vas priznaju za lidera, od onih koji vas osporavaju. U svojoj karijeri sam se nagledao mnogo dobrih i manje dobrih osoba, koje su zablistale u nekom trenutku svoje karijere i bile na visokim pozicijama, niko od njih nije bio lider i niko od njih više nije na bilo kakvoj poziciji u kompaniji. Ono što je najveća satisfakcija koju možete da doživite, je da vas oni koji su vas iz neznanja, ili nekih drugih pobuda, do juče osporavali, počnu priznavati i slediti.

Da ne ostanem dužan odgovor mom čitaocu Barbi, u svojoj karijeri sam imao tu sreću, da sam timove koje sam vodio, uglavnom nasledjivao a ne pravio od nule. Ova privilegija mi je omogućila da sebe okružim ljudima koji su totalno različiti od mene, što je slučaj i sa mojim sadašnjim timom. Ono što je interesantno za moj tim, je činjenica da igrom slučaja niko od nas nije rodjeni Beogradjanin, da polovina članova tima nisu rodjeni u Srbiji, kao i da za nas ne pistoje tajne što se prodaje tiče, jer smo svi krenuli na ovaj trnoviti put sa pozicije prodavca. Ove različitosti, kako kulturološke, tako i karakterne, čine moj tim po priznanju drugih, jedan od najjačih timova naše kompanije!

Najveća greška koju lider može da učini, je da se okruži sebi sličnima. Jednoumlje i prenaglašenost nikada dobro nisu doneli. Ovo podrazumeva da ćete se vi kao lider prilagoditi svakom od vaših članova pojednačno, umesto svi oni vama.

I za sam kraj da se dotaknem nišlijskog naglaska i smisla za humor. Negde sam pročitao jednu misao koja kaže: „Pre nego nekoga osudite za njegov dijalekt, pomislite samo koliko je teško naučiti potpuno nov jezik“.

 

Što se mog porekla tiče, veoma sam ponosan na njega, na svoje sugradjane i grad u kome sam odrastao i svakog vikenda mu se sa radošću vraćam. Zloupotrebiću ovu temu i blog, da čitaoce malo bolje upoznam sa svojim gradom. Jedna stara mudrost kaže – čovek se navikne na sve, sem Nišlija na padeži. Ta jezička specifičnost nije jedina stvar koja ga izdvaja, tu je njegova istorija, tu su merak i agresivno južnjačko gostoprimstvo, smisao za humor, tu je specifičan spoj starog i novog, tu je o koncu i raskrsnica puteva na kojima su naši preci sagradili kuću i uvek kukali zbog toga. Legenda kaže da su ga sagradile vile, štaviše, po jednoj od njih je dobio ime. Keltska vila Naisa, po nekima i danas čuva grad…

Moja topla preporuka vam je da ukoliko dolazite u Niš, nipošto ne započinjete temu padeža, jer će vas zatrpati brdo argumenata kao npr. ako se savršenstvo jezika ogleda u njegovoj lakoći, a ne složenosti, kako jezik bez padeža nije izabran za književni…? Saznaćete da Vuk Karadžić nikada nije kročio južno od Ćuprije, kao i primer kada kažete: „bio sam sa Draganom“, da li ste bili sa muškom ili ženskom osobom? U Nišu bi se reklo „bio sam sa Draganu“ 😁.

Ono po čemu su Nišlije takodje poznate, je i smisao za humor i realizam, koji je izmedju ostalog našeg akademika Stevana Sremca, koji je i sam bio naš sugradjanin od 1879 do 1892, inspirisao da napiše neka od najčitanijih realističkih dela svih vremena.

Upravo definicija realizma:“ književni i umetnički pravac koji nastoji da stvarnost prikazuje verno, bez strasti, objektivno i bezlično“ objašnjava citat koji je naveo moj čitalac Barba, iako nije baš verno prenešen i nije u origunalu interpretiran sa niškim naglaskom, već vranjanskim, koji koristim isključivo kada karikiram stvari i šalim se sa kolegama. S druge strane, ovo karikiranje mi omogućava, na osnovu reakcije slušalaca, da jasno razlučim, ko poštuje različitosti pa makar one bile samo jezičke, a ko ih se gnuša što verovatno govori o njegovim stavovima i prema drugim pitanjima.

Dragi moji lideri i oni koji to želite da postanete, nadam se da ste iz ovog bloga naučili još jednu lekciju svih lekcija koju nisam pomenuo, a koja je evidentna – pravi lider, izazove, problem, primedbe, nikada ne gura pod tepih već ih na pravi način adresira.

Dragi Barba, još jednom bih ti se zahvalio na komentaru koji me je inspirisao za moj drugi blog i pozvao te da mi ostaviš svoju adresu kako bih ti poslao knjigu „Počni sa zašto“ Simona Sineka.

 

6 thoughts on “Put do uspeha je posut trnjem i ne meri se time koliko ste se visoko popeli već koliko ste odskočili kada ste udarili u tlo”

  1. Poučno!
    Odličan tekst,svaka reč bi bila suvišna.
    „bolje je da četu magaraca predvodi lav nego da četu lavova predvodi magarac“
    Napoleon
    Sa nestrpljenjem očekujem sledeći blog 🙂

  2. Ove različitosti, kako kulturološke, tako i karakterne, čine moj tim po priznanju drugih, jedan od najjačih timova naše kompanije!

    👏👏👏👏👏👏

  3. Iako više nisam u Telenoru, rado se sećam moći koju sam osetila pri svakoj ličnoj poslovnoj pobedi…..naučila sam šta je pravi tim i kako se igra za isti. Iako nisam bila u retail „kanalu“ naravno da sam znala za Mitića. Bravo za istrajnost, unikatnost, veštinu, šarm……….bravo za blog.
    Pozdrav, Slavica

  4. Meni su jednom ponudili kad ja nisam bio spreman… A kasnije, kad sam osjetio da sam spreman, oni nisu bili spremni za mene… Imate dosta „lidera“ oko vas. Sta mislite, dal prave greske? Dal se razocaraju njihovi ljudi u njih? Kao sto za vjernika postoji 10 zapovesti, tako i za lidera moraju postojati. Pa to bi mogle biti na primer, ne lazi… Ne obmanjuj… Ne omalovazavaj… Ne potcenjuj… Budi otvoren… Budi stoik…
    Mozda ih moze biti i vise od 10? Lider nije proces sa start-stop dijelom, ovde pocinjem a tu zavrsavam…
    Lider dise, jede, spava i zivi svoju ulogu. I onda kada lider dodje i kaze ti „ti nikad neces doci na tu i tu poziciju“ a ja pitam „zasto?“ A moj lider kaze „Zato.“ Meni preostaje samo da se nasmejem i nastavim pricu. Ovo se odnosi na moj dio prethodnog komentara da lider, vodja, u zivotu i u korporaciji nije isto… Iako Vi navedoste u odgovoru na prethodni komentar da je bilo lidera u istoriji koji su unazadili covecanstvo… Moje misljenje je da to nisu lideri vec sefovi. Od lidera se ne plasis, a od sefa plasis.
    Citam Vas blog, interesantan je. I steta sto vise ljudi ne komentarise. Ne da aplaudira i daje ove besmislene komentare „jao kako je dobaaar, svaka cast na ideji, inspirativno jeeee“. To vam svaki dan mogu reci kad Vas vide. Nema potrebe da pisu ovdje. Ne videh da su sherovali Vas blog na LinkedIn, FB ili ne daj Boze mailom svojim timovima…a odusevljeni su kao satro ovde. I kako blog odmice sve manje je ovih tapsaca… No nebitno da se oko njih vrtimo.
    Kao sto pomenuh, vise puta sam citao Vase tekstove. Pronadjem se u dosta njih. Narocito ovaj dio oko spremnosti. Koliko je steta napraviti korak dalje u liderstvu, a ne znas dal si spreman? Odgovornost je tu, ka ljudima, ka postavljacu na tu poziciju, ka pratiocima… Ja se kajem sto kad je trebalo nisam bio spreman. Mada kad se pogleda ljudska zelja za napredovanjem, zaradom i uspehom, trebalo je imati snage i priznati da nisi spreman, nego daj sta bude…
    Pozdravljam vasu krilaticu „ziveo retail“, zaista je ucinkovita. I opet, steta sto vise „pesadije“ iz shopova ne cita ove tekstove, i komentarise takodje….

    1. Hvala vam na komentaru, kao i prethodni odličan je i gadja suštinu a što je još bolje inspirisao me je za sledeći blog . Da li lideri oko mene prave greške? Apsolutno da, da nije tako ne bi bilo potrebe za ovim blogom. Da budem u potpunosti iskren sa vama ono što je najgore u svemu je što nakon objavljivanja bloga oni koji ga prvi lajkuju rade u praksi potpuno suprotno onome što sam napisao. Oni koji u tekstovima treba da se prepoznaju, ne prepoznaju se, svidja im se, čak me i citiraju ali sebe apsolutno ne prepoznaju. Mnogo je teško pogledati se u ogledalu a jedna od uloga lidera je da bude i svojevrsni koučer (danas jako moderna fraza) i umesto „ti nikada nećeš doći na tu i tu piziciju“ treba da pomognu svojem mentiju kako da se i sam pogleda u ogledalo i osvoji toliko željenu poziciju. Pri tom željene pozicije ne moraju uvek da budu liderske, mogu biti ekspertske. Što se tiče aplaudiranja koje ste naveli još jedna od bitnih karakteristika lidera je da ne podleže hvalospevima ljudi koji ga okružuju, da motiviše kritiku i različita mišljenja jer kao što Dino Merlin kaže u pesmi: „slava je kao riba za po sata već si gladan“. Tačno je da komentare ne dobijam na blog već ih sve više i više dobijam od ljudi koji nisu lideri ali su vodjeni od mojih lidera, nisu u mom timu, čak nisu ni u korporaciji. Dakle proces je pokrenut, više nema nazad, barijere su sklonjene, pešadija je sve hrabrija i aktivnija, pred liderima je izbor ili da se pogledaju u ogledalu i menjaju umesto što pokušavaju da drže svoje „sledbenike“ u mraku ili će ostati sami u svom mraku koji su za druge kreirali, odbačeni od svojih ljudi. Hvala vam još jednom na odličnim komentarima i motivaciji za sledeći blog koji će zahvaljujući vama nositi naziv “ Spoznaj samog sebe“. Nadam se da će vas pristup ohrabriti i druge da ovaj blog koriste za razmenu mišljenja i traženje saveta. Za sam kraj krilatica sa kojom završavam svaki svoj mejl kada se obraćan svojim saradnicima iz prvih linija „Živeo ritejl!“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *