U vrijeme kada sumnja izlazi iz žbunjaU vrijeme kada svako u svakoga sumnja……O da l’ smo rođeni zli?Il’ smo u putu to postaliO da l’ smo rođeni zliIl’ smo isti ko ostali

Ovaj svet je definitivno poludeo. Naš nobelovac Ivo Andrić je napisao: „Dođu tako ponekad vremena kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.” Ako sam se ikada pitao koje je to vreme, definitivno živimo u njemu.

Ego, gordost, sujeta, kompleksi ljudi koji odlučuju o sudbini drugih ljudi dostigli su svoj maksimum. Bojim se da uključim televizor i da ne saznam da je izbio još neki konflikt, iz meni nerazumljivih razloga. Strah me je jer na više mesta, ove krvave planete, svakodnevno stradaju deca, ginu civili, razaraju se porodice. Da li je moguće da ljudska ruka bez trunke griže savesti ruši, pali i uništava sve ono što je druga ljudska ruka decenijama stvarala?
Da li smo stvarno rođeni zli ili smo u putu to postali? Da li je slučajno da se ovo sveopšte ludilo dešava neposredno posle pandemije neviđenih razmera? Da li je moguće da iz toga ništa nismo naučili?

Ne pristajem na ovo. Ne želim da budem deo ovoga. Ne želim da sudim ko je u pravu, ko je prvi započeo, ko je bio brutalniji. Muka mi je od rečenica, da, ali oni su… Ko su oni, ko smo mi?

Ja sam odrastao uz hlebotvorce, graditelje, a ne rušitelje, uz Balaševića, uz “Nevernika”:

 

Njenima nisam bio po voljiVažno im bilo odakle su moji
Zašto to smeta, sa ovog su sveta?Hlebotvorci, čestit soj
Njen me je baba uz’o na nišanDal’ sam od njinih il’ baš i nisam?
Sloven sam, belac, slobodni strelacMani se čiča, ja sam svoj
Ja nisam ničiji ja sam još uvek samo svoj.

Ne divim se “primitivcima što su pokupili mast, korov nikne gdi god stigne, svaka njima čast…”

Ne „ložim“ se na autoritete i tzv. lidere koji isključivo pričaju u prvom licu, u sve se razumeju i za sve se pitaju.

Ja se divim mladim ljudima, znanima i neznanima. Divim se momcima iz Slovenije, čijih se imena čak i ne sećam, a koje sam slučajno upoznao u Portorožu. Momci koji su slavili momačko veče uz zabavnu i narodnu muziku sa Balkana. Nema ništa bez Cece, Prije, Tome – rekoše mi tom prilikom. Prihvatili su me kao da sam im rod rođeni. Oni se raduju životu, obišli su svet, zaposleni su u EU i voze automobile koji su bolji od mog službenog, a moj službeni automobil je visoke klase.

Ja se između ostalog divim i Nikoli Rokviću, mladom, vaspitanom momku, prepunom manira, sa moćnim glasovnim sposobnostima. Imao sam čast da ga upoznam i uverim se u ono što sam oduvek mislio o njemu. Ako postoje anđeli koji hodaju zemljom, to je upravo Nikola Rokvić. Kada se pojavio u sali energija kojom je zračio obuzela je celu salu. Na bini iznad njegove glave je zračio oreol. Njegov glas, emocija i ljubav je doprela do svakog prisutnog gosta, a da ga pritom neki nisu ni razumeli, zbog jezičke barijere. Njegova učtivost, skromnost i zahvalnost prilikom izricanja komplimenata njegovoj porodici i njemu je nešto što još nikada nisam doživeo. O njegovoj filantropiji, u kojoj sam i sam anonimno učestvovao, je suvišno i govoriti. Njega i mene su te večeri spojile dve vrednosti – čovekoljublje i ljubav prema muzici.
Možda njegova pesma „Zavoli“ najbolje objašnjava sve moje misli sažete u prvim pasusima ovog teksta:

 

… jer jednom živiš pa barem živi najbolji…

Kada je neko anđeo koji zemljom hoda onda je sasvim logično da smo na doručku sa prijateljima, nakon provedene večeri sa Nikolom, pričali isključivo o njemu. Nisam bio jedini koji je osetio sve ono što sam u prethodnim redovima i opisao.

Ovo je vreme kad se uči slovo po slovo rječ po reč…sad si mali tu na raskršću, svi su pametni svi šapuću, ti ne vjeruj nikome na rječ, svaki korak sam moraš preć…

„Sredinom“ je jedna od mojih omiljenih pesama Dina Merlina, puna životnih mudrosti i poruka.
Da, za mene je Dino Merlin jedan od najvećih umetnika na ovim prostorima i njegovi koncerti su ubedljivo najbolji na kojima sam bio. Njegove pesme su njegov život, a njegov život je sve samo ne mirno more. Neke talase su mu drugi stvorili, a neke je vode sam zamutio – takve su mu i pesme. Dino je neko ko je krenuo sa dna i završio na vrhu (na vrhu uvjek ima mjesta ako se krene sa dna), neko ko je mržnju oterao ljubavlju, neko ko je oprostio prvo sebi, pa zatim i drugima i doživeo pravu katarzu.

https://youtu.be/LNiH71Pc9-E?si=gNJUjbQRiXEvgRHW

Ukoliko ste ljubitelj Dina Merlina na pravom ste mestu. Ukoliko ste protivnik Dina Merlina, takođe ste na pravom mestu. Ukoliko znate da volite i da tu svoju ljubav iskažete na najbolji mogući način, na pravom ste mestu. Ukoliko vam je pak srce zatrovano mržnjom, prezirom, nezadovoljstvom, opet ste na pravom mestu. U stvari, vi poslednji ste možda najviše na pravom mestu, jer je jedini lek za vas i vaše isceljenje ljubav, a ovo je upravo tekst o ljubavi. Bitno je da znate da niste sami, da niste vi krivi, već da vam je to stanje nametnuto. Uglavnom je razlog manjak ljubavi u trenucima kada vam je ona bila najpotrebnija.
Za početak, hajde da pogledamo ovaj amaterski snimak koncerta Dina Merlina u Štark Areni. Da biste mogli da ga u potpunosti razumete morate široko da otvorite svoje srce i ispružite ruke:

Da šutiš

Dočekao nas je Dino otvorenog srca, rukama koje simbolizuju ljubav, rađanje, radost, podršku. Ispratio nas je željom, samo jednom željom, koju i sam potpisujem od početka do kraja, s obzirom da se nalazim u dobu kada će, ako Bog da, moja glavna preokupacija biti moji unuci.

I obzirom da sam relativno, eto, ‘ajde, uspešan čovek pa nemam više tolikih želja, sve sam to nekako skoro ostvario, ali imam jednu želju, istinsku, da taj moj unuk raste i živi u miru s vama, s vašom pesmom, s vašim mislima. Da gradi jedan fini svet, bolji svet, da se takmiče dobro, da budu dobri gradivni elementi društva, da su u miru sa svojim porodicama i komšijama i da tako prenesu i na nove generacije, neku poruku u neku bolju budućnost.

Hajde da svi zajedno gradimo bolji svet, da se takmičimo u dobroti, da se borimo protiv nepravde, ma gde da se ona ukaže, da ne okrećemo leđa nevolji i bedi i da budemo uvek strogi prema samom sebi.
Mi nismo rođeni zli, mi nikad nismo to ni bili, mi nismo rođeni zli, voleti nikada nismo prestali. Mi smo rođeni iz ljubavi.

Kada smo već kod ljubavi, ona je poslednjih dana preplavila moje srce. Moji saradnici sa kojima sam delio dobro i zlo svih ovih godina, onaj tim o kome sam toliko pisao, me je u toj meri obasipao pažnjom i ljubavlju i pre svega poštovanjem, da mi je prosto postalo neprijatno kada se nađem u njihovom društvu. Doživeo sam i to da moj dugogodišnji šef na okupljanju zaposlenih, u mom gradu, doduše ne u mom prisustvu 😀, izjavi da sam upravo ja taj ko se može izboriti sa ulaskom novih tehnologija i veštačke inteligencije u naš ritejl. Da, ako neko to može da postavi na zdrave noge i implementira, to mogu učiniti ja. Ovo je uslovilo da su se putevi mog dosadašnjeg tima i mene trenutno razišli. Tačnije, ja sam sa tog zajedničkog puta malo skrenuo u želji da pronađem prečicu, te im nisam više direktno pretpostavljeni, iako ću i dalje po mnogim pitanjima sarađivati sa njima i graditi zajedničku budućnost.

Mnogo smo naučili jedni od drugih za ovih 10 godina koliko se družimo. Oni su definitivno od mene napravili boljeg čoveka. Naučili su me da poštujem različitosti, da slušam da bih razumeo, da razlikujem bitno od nebitnog, da bez strasti u poslu nema uspeha. Najbitnija lekcija koju su me naučili je da je poverenje dvosmerna ulica i nije rezervisano samo za one sa višim statusom i većim kontom na računu. Naučili su me i šta je ljubav iz istoimene pesme EKV:

I kada želim da kažem: „Ja“, ja kažem: „Mi“
I kada mislim o sebi, u stvari mislim o nama

Šta misle o meni možete pogledati u videu koji su napravili specijalno za moj ispraćaj. Napravili su mi nešto što ću prikazivati svojim unucima, nešto zbog čega sam se imao rašta i roditi. Hvala vam dobri ljudi:

https://youtu.be/CIiozooTzmE?feature=shared

video produced by S@rrita

p.s. Suze prilikom gledanja su sasvim ok, zamislite kako je bilo Sari koja je video pravila i više puta editovala 🥲

Živi mladosti, živeo ritejl !

Kada smo kod veštačke inteligencije, pitao sam ChatGPT šta misli o blogu. Nazvao ga je “Blog o ljubavi”, a u nastavku možete pročitati kako ga je on razumeo:

Blog izražava zabrinutost zbog savremenih izazova, naglašavajući da je svet „poludeo“. Autor se pita da li smo rođeni zli ili smo to postali tokom života. Kritikuje ego, gordost i sujete ljudi koji donose sudbinu drugima. Pominje destruktivne događaje širom sveta i postavlja pitanje da li smo naučili nešto iz nedavne pandemije.

Autor se distancira od negativnosti i izražava divljenje prema pozitivnim primerima, poput mladih ljudi iz Slovenije i pevača Nikole Rokvića. Blog završava sa porukom o ljubavi i izgradnji boljeg sveta, ističući Dina Merlina kao umetnika čije pesme odražavaju životne mudrosti. Autor deli svoje iskustvo o napuštanju prethodnog tima i izražava zahvalnost prema saradnicima.

U drugom delu, autor iznosi lične dojmove o Dino Merlinu, promoviše ideju o gradnji boljeg sveta i iznosi emotivan oproštaj od dosadašnjeg tima, uz podelu emotivnog videa koji su napravili za njega.

3 thoughts on “Jer jednom živiš pa barem živi najbolji”

  1. Toliko toga bih mogla da kazem ili napisem ali bi samo ponavljala jer su reci suvisne kada se duse razumeju.Dragi direktore,samo napred,uz tvoj osmeh sve je moguce : )

    1. … Ko nije drvo razumeo prvo pa tek onda sadio
      Taj nije ništa uradio
      I shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.

  2. Jednog dana magarac jednog seljaka je upao u bunar.

    Magarac je tražeći pomoć njakao satima dok je seljak razmišljao šta da uradi. Napokon, s obzirom da je magarac star a i bunar treba zatrpati, seljak je odlučio da jednostavno nije vrijedno truda da spašava magarca.

    Pozvao je sve svoje susjede da dođu i da mu pomognu. Svi su uzeli po lopatu i počeli su bacati pijesak u bunar.

    U početku magarac nije razumio šta se dešava pa je užasno njakao. A onda, na čuđenje svih, umirio se. Nakon mnogo lopata bačenog pijeska, seljak je odlučio da pogleda u bunar. Bio je iznenađen onim što je vidio.

    Svaki put kada bi pijesak pao na njegova leđa, on bi ga otresao i napravio korak prema gore. Nastavio je tako dok na kraju nije prešao preko ruba bunara i sretno otišao!

    Imaj na umu:

    U životu ćeš se mnogo puta naći u bunaru, a mnogi će bacati pijesak na tebe. Trik da bi izašao/la iz bunara je da otreseš pijesak i napraviš korak prema gore. Zapravo, ako budete mudri, bačeni pijesak možete iskoristiti kao sredstvo do uspona, tj. uspjeha!

Leave a Reply