Istina je da te lažem

Ovo je zapravo post o istini ili da budem u potpunosti iskren, o njenoj suprotnosti – laži, svim njenim oblicima, porivima i posledicama koje može da izazove.

„Sve je laž, samo pusta laž, što se oko nas u krug vrti. Sve je laž, samo pusta laž, sve je laž osim smrti.”- peva Dino Merlin u istoimenoj pesmi. I nije ovo jedina pesma u kojoj se laž pominje. Ima je, takoreći, u svakoj drugoj strofi mnogih pesama, u politici, biznisu. Čak i mala deca od par godina koje život još uvek nije iskvario podležu ovoj pojavi. Pa da krenemo od samog početka.

Prvu definiciju laži dao je Aurelije Avgustin, poznatiji kao Sv. Avgustin, rimski pisac, filozof i teolog, koji je rekao da je laž tvrdnja suprotna istini :-). U filozofiji, laž se određuje kao tvrdnja suprotna istini koja se iznosi s namerom da drugoga dovede u zabludu. Kada već pominjemo nameru, Sveti Avgustin laž isključivo povezuje sa namerom: „Prema njegovom unutrašnjem uverenju, a ne prema tačnosti ili netačnosti same stvari, mora se suditi da li neko laže ili ne. Krivica lažova sastoji se u nameri da svojim iskazom obmanjuje.” Ipak, većina ljudi smatra da treba praviti razliku medju lažima. Bezazlena laž deteta kako ne bi bilo kažnjeno nije isto što i kleveta koja u nekim ekstremnim slučajevima može da ima velike posledice po život druge osobe. Ok, namera nam je jasna, ali šta ljude, pa makar oni bili u liku malog neiskvarenog deteta, tera da pribegavaju ovom poroku. Što se deteta tiče, jasno je da je to kazna ili ukor. Kod odraslih osoba to mogu biti druge različite posledice koje će lažov trpeti zbog istine koja mu ne ide u prilog. Ja bih na osnovu navedenog zaključio da i onaj kome se saopštava laž ima ozbiljan uticaj na to da li će mu se saopštiti istina ili laž, ili u najboljem slučaju prećutati. Očigledno je da postoji uzročno-posledična veza izmedju onoga ko laže i onoga kome se istina prećutkuje. Sada je vreme da se prebacimo na biznis i fenomen prećutkivanja istine od strane vaših saradnika i kolega, posebno ako su u pitanju oni kojima, na neki način, Vi lično određujete sudbinu.

Da, istina mnogo često ne prija. Ne ide vam u prilog i u poslu može biti posledica nečinjenja ili neodrađivanja zadataka. Tada se obično pribegava smišljanju razloga za takvu pojavu – izgovora, što je, ako ste iole samosvesni, podjednako kao i laganje. Najopasnije je kada u tom vrtlogu lažnih izgovora počnete i sami da verujete u njih. Tada ni sami nećete više znati šta je istina, kao ni rešenje svog problema. Čak i u ovom slučaju uloga lidera je presudna da svojim delovanjem ovakvo ponašanje stimuliše koliko god to izgledalo neverovatno. Prva stvar je reakcija na izneti problem, jer ne postoji problem koji se na ovaj ili onaj način ne može rešiti. Ako se dugo „drži pod tepihom”, verovatnoća da se ne nađe rešenje je veća. Dakle, lideri stimulišu svoje saradnike da slobodno iznose svoje probleme i ne plaše se reakcije zbog istih. Pokazuju maksimalno razumevanje, empatiju i podršku. U ovoj fazi je posebno bitno da nauče svoje saradnike da razlikuju probleme koje sami mogu da reše, od onih za koje im je potrebna pomoć. U suprotnom ćete imati iskrenu komunikaciju, što je jako dobro, ali ćete biti zatrpani problemima svojih saradnika. Bilo bi super kada bi samo problemi bili izvor izbegavanja istine. Postoje mnogo opasniji, nimalo naivni razlozi, zbog kojih vam neko konstantno povlađuje, govori suprotno od onoga što misli, posebno ako ste po prirodi sujetni ili ne daj Bože iskompleksirani. Još ako u tom podilaženju to rade uzdižući vas na račun drugih, a vi to ne prepoznate, ranije ili kasnije bićete u velikom problemu kada se suočite sa istinom. U ovu zamku su i najoprezniji upadali i najjači zbog ovoga padali sa trona. Ponoviću još jednom, držite uz sebe one koji vam oponiraju, a što dalje od sebe one što vam povlađuju, tako ćete jedino biti sigurni da ne grešite. Znam da je prirodnije da bude obrnuto, ali verujte mi da je pogrešno ma koliko vam lično imponovalo i prijalo.

Treći fenomen modernog liderstva koji bih obradio je neiskrenost. Dakle, nije ogoljena laž, već više liči na prećutkivanje istine. Da bi neko prema vama bio potpuno iskren i otvoren mora pre svega da ima poverenje u vas, a da vam pritom nije rod, kum ili prijatelj. Dakle, upoznali ste se na poslu i bezgranično vam veruje. Ovo je obično povezano sa vašim integritetom, koji se pak ne stiče preko noći. Da bi vam neko verovao pre svega treba da bude siguran da vi to poverenje nećete izneveriti. Ono što je najgore u svemu, vaša iskrenost prema nekome neće uvek biti uzvraćena istom merom sa druge strane, te na tu kartu ne možete da računate. U prethodnim tekstovima sam više puta pisao da je liderstvo jako dobra stvar kada gledamo u benefite koje vam omogućuje, ali ne po svaku cenu. Od lidera se očekuje da zbog tih benefita uskoči u vatru i zaštiti druge koji ga za liderom smatraju. Ta zaštita ne mora uvek da znači da su u pitanju okolnosti opasne po život. To su svakodnevne prepreke koje se isprečuju u poslu, koje onaj koga vodite nije u mogućnosti da savlada, a dao je sve od sebe. Ne mora uopšte da bude vezano za posao. Daću vam jedan realan primer jednog od mojih saradnika koji je vrhunski lider i koga ljudi prate u stopu, a da mu pritom zahtevi nisu nimalo laki i naivni.

Dakle, krenuli smo na nagradno putovanje sa kolegama u Istanbul, gde je osim posete gradu, nagrada bila i prisustvovanje utakmici osmine finala Lige Šampiona između Bešiktaša i Bajerna. Kretao sam se putem aerodroma zagledan u suprotnu traku autoputa, razmišljajući o ljudima koji su se u njoj zaglavili. Pomislih koliko će im trebati da dođu do krajnje destinacije, koja je na par kilometara odatle. Stigao sam na aerodrom, već smo se svi okupili, krenulo je prebrojavanje i šala, kada mi je zazvonio telefon. Pozvao me je saradnik koji je trebalo da bude sa nama. Na moje pitanje gde je do sada, odgovorio je da je stigao na aerodrom i taman kada je hteo da nam se pridruži, zvao ga je kolega koji je imao lakšu saobraćajnu nesreću, koji je u šoku i preplašen. Istog momenta je ne razmišljajući okrenuo svoje vozilo i krenuo ka njemu kroz onu malopre opisanu gužvu. Hteo je samo da mi se javi da možda neće stići na let, ali da će dati sve od sebe. Šta sam mogao da mu kažem u tom trenutku, imajući u vidu da je zajedno sa mnom on vođa puta. Ono što je najinteresantnije u celoj priči, kolega koji ga je pozvao nije deo njegovog tima, bio je ranije, ali više nije, ne druže se i nisu prijatelji. Ovo vam je prijatelji moji esencija liderstva. Da, umalo da zaboravim, obojica su stigli na let.

Nasuprot ovome sigurno ste se u svojim liderskim karijerama susretali sa situacijom da nekome iskomunicirate nešto što nije najprijatnije za njega, on se sa svime složio, rekao da mu je sve jasno i da razume, neretko i da se slaže sa navedenim. Nakon sastanka preneli ste svom lideru da ste sve odradili kako treba i da je sve prošlo u najboljem redu. Taman kada ste na ovo zaboravili saznajate da je u komunikaciji sa vašim liderom taj isti kolega ispričao dijametralno suprotnu priču. Šta mislite, do koga je? Do vas ili do njega? Gadno je to kada čujemo ono što želimo i što nam prija, izrečeno kao najlepša istina. Dugačak je put od izgovorenih reči do istine, a ipak tako lak i zove se poverenje.

Da završimo ovaj post onako kao dolikuje, uz stihove Balaševića: „Ništa lakše nego sebe slagati, ništa lakše neg’ se na smrt opiti, i ništa teže nego zalud tragati, od sto drugih nju sam probo sklopiti… Samo bol je u životu siguran, sreću nosi neki poštar jako spor, neka, samo ovu noć da izguram, sutra ću već naći dobar izgovor.”

Ne tragajte uzalud za istinom i ne tražite izgovore, istina je uglavno tu ispred vas ili u vama samima.