Blog kao alat za koučing.
Da li blog, koji po definiciji predstavlja publikaciju autorskih članaka na internetu, može biti svojevrsni alat za koučing?
Na ovo pitanje nisam imao odgovor, sve dok nisam postavio svoju blog stranu i objavio prva tri članka na njemu. U isto vreme, imajući u vidu kome sam blog posvetio i namenio, koučing budućih pratilaca (prvenstveno mojih kolega) mi je bio jedini razlog zbog čega sam se na ovaj potez odlučio.
Da krenemo od same ideje. Prilikom razgovora sa svojim kolegama i kroz razmenu ličnih iskustava i izazova koje imaju shvatio sam par stvari:
- Izazovi sa kojima se susreću danas, isti su ili slični izazovima koje sam i sam imao u svojoj bogatoj karijeri i uspešno ih prebrodio;
- Potrebna im je pomoć lidera kako bi ih prevazišli;
- Način na koji ih lideri adresiraju uglavnom leči simptome ali ne i uzroke;
- Željni su učenja i usvajanja novih znanja i više nego spremni da eksperimentišu.
Evidentno je da nam je potrebna promena odredjenih ponašanja, a jedan od najboljih alata je kvalitetan koučing. Kažu da je kod “bolesti” najbitnije postaviti pravu dijagnozu, a onda će terapija veoma brzo učiniti svoje. U ovom slučaju, dijagnoza je postavljena, ali brza i efikasna terapija na toliki broj “pacijenata” je skoro nemoguća. Ono što sam dijagnostikovao sam i postovao kao teme za blog, a sve ih veže zajednički sadržalac – koučing. Koučing kao moćni alat da utičem na ponašanja, menjam svest i menjam svet oko mene.
Kako bih adresirao ovaj problem došao sam na ideju da pokušam da isprovociram reakciju, nešto poput slike u ogledalu, da se na neki način, kao kada ćaskam sa kolegama i delim svoja iskustva, zapitaju da li ovo što pričam ima smisla i kako bi sa novim saznanjim sada adresirali izazov.
Kao idealno rešenje za provociranje reakcije video sam blog. Blog koji će se baviti suštinom, pravim izazovima, rešenjima potkrepljenim ličnim iskustvom, ogoljen i iskren. Blog koji će naterati čitaoce da se zamisle, preispitaju, a svojom iskrenošću opuste i počnu da tekstove komentarišu i zatraže pomoć. Blog koji će inspiraciju za teme koje će obradjivati tražiti u svojim čitaocima a ujedno biti posvećen njima.
Da li sam u tome uspeo?
Vreme će pokazati. Isto kao i za koučing. Koučing jeste duži proces, ali mnogo delotvorniji i od treninga i od mentoringa. Kada već pričam o procesu, nameće se očigledna veza između koučinga i pisanja bloga. Suština koučing procesa se sastoji od četiri ključna elementa:
- Uspostavljanje odnosa sa klijentom i izgradnja poverenja. Kod bloga, takođe je odnos sa čitaocima i kredibilitet od suštinske važnosti.
- Postavljanje moćnih pitanja. Pitanja mogu biti nezgodna, provociraju ali i pokreću proces razmišljanja. U blogu, trudim se da izazovem čitaoce, da se prepoznaju ili bar naslute da li su bili ili mogli biti u ovakvoj situaciji.
- Pokretanje procesa razmišljanja i refleksija. Dobro postavljena pitanja u koučingu pokreću bujicu emocija i razmišljanja. U blogu, trudim se da se i moji čitaoci zapitaju jesu li mogli nešto drugačije.
- Poziv na akciju i komitment. Kada u koučingu isprovociramo razmišljanje i želju za promenom stanja i ponašanja, uvek sledi akcija i obavezivanje prema sebi. Pišući blog moja misija je da čitaoce pokrenem na akciju, i ona se obično ogleda u postavljanju dodatnih pitanja meni, traženja podrške… Neki samo ćute i rade na tome.
Koučing je proces koji je jednako primenljiv i u biznisu i u privatnom životu. Zbog toga reakcije na moj blog dolaze ne samo od mojih kolega na liderskim pozicijama, već i od čitalaca koji nemaju dodirnih tačaka sa mojom branšom: sportisti, studenti, profesori.
Za sam kraj, ukoliko vam je srpski jezik maternji ili ga razumete, pozivam vas da posetite moju blog stranu www.retailisdetail.rs. Preporuka je da prvo pročitate deo “O blogu“ a zatim ostale članke. Ukoliko vam se svidjaju, savetujem vam da se prijavite kako bi ste dobijali redovne informacije o novim člancima. Takodje se unapred radujem vašim komentarima i sugestijama na pročitane tekstove.
Podelio bih moja iskustva prilikom kojih sam vrlo cesto dolazio do zakljucaka da tesko razlikujemo efektivneu koucing sesiju od neefektivne koucing sesije koja najcesce prelazi u fidbek.Ujedno mislim bi znacilo tvoje misljenje da li koucing mozemo koristiti bukvalno na svakom coveku i kakva su tvoja iskustva ukoliko si imao sagovornika koji nije ocekivano saradjivao tokom koucing sesije?
Efektivnost koucinga je direktno proporcionalna kvalitetu odnosa izmedju kouča i osobe koja se koučuje dok kvalitet odnosa zavisi od medjusobnog poverenja koje se ne kupuje već stiče. Kako bi stekli poverenje druge strane morate pre svega biti iskreni i transparentni, da vas druga strana smatra rekevantnim za koučing i da veruje da možete da mu pomognete. Ne retko sa svojim saradnicima krenem u neobavezno ćaskanje i deljenje nekih svojih razmišljanja i izazova, ljudi jako cene kada sa njima delite svoje propuste i pokazujete da niste bezgresni već ravnopravni. Opuste se i krenu da vam se otvaraju tako da ne primete da su upravo pokrenuli svoju koučing sesiju.
A sta ako neko ne zeli da prolazi proces kouchinga? Sta ako je inteligencija ili perfidnost osobe koja je pod liderom, tolika da moze da izigra lidera? Gledao sam gde lider slepo veruje, (ili bira manje lose od vise losih) i ide linijom manjeg otpora…
Sta je sa nametnutim liderima? Mi ne biramo lidere, najcesce lideri biraju nas, i dosta puta moramo da se prilagodimo izboru…
Ne znam, nije isto lider u zivotu i u korporaciji. U zivotu, lider se izdvaja, to je borba za opstanak i uvek onaj sa kvalitetom alfa muzijaka je lider. U korporaciji se postavlja lider da vodi manje, jer je prepoznat od lidera iznad. A sta ako ga sledbenici ne vide kao lidera? Osjecaju nametnuto liderstvo i „glume“ da su sledbenici jer moraju…
Kad sam pocinjao, nisam znao sta je lider. Sad znam. I ja sam bio nametnut, ne izabran. Ali sam to znao, i trudio se da budem naknadni izbor ljudi koje vodim.
Jer lider se ne namece, on se izdvaja na celo grupe i vodi.
Jako interesantan pristup sa kojim se slazem osim oko jedne bitne činjence. Dobiti formalnu poziciju je jedna stvar i ona je nametnuta a liderstvo je nešto što trebate da steknete što sam i obradio u prva tri bloga i to nema nikakve veze sa formalnom pozicijom. Nagledao sam se u svojoj karijeri toliko ljudi koji su bili na ozbiljnim pozicijama ali nikada nisu postali istinski lideri. Više niko od njih nije na tim pozicijama. Ako mene pitate neki su se i suviše predugo zadržali upravo iz razloga koji ste naveli. Po meni najbitnija stvar je da se u organizaciji stvori okruženje koje će ovakve stvari sprečiti, okruženje pak definiše korporativna kultura, mada se dešava da uprkos svemu u istoj korporaciji imate u različitim timovima totalno različita okruženja uprkos istoj korporativnoj kulturi.Ovaj blog sam upravo pokrenuo kako bih svojim čitaocima medju kojima su većina moje kolege preneo svoje stavove i stvorio im sliku kakvo okruženje želim da stvorim u svojim timovima, kakva ponašanja lidera podržavam i zbog čega je ono poželjno. Iskren da budem upravo je blog okuražio mnoge koji su vodjeni da mi pridju i zatraže pomoć. Što se tiče komentara da se u realnom životu lider izdvaja po kvalitetu, zapitajte se koliko su puta pogrešni ljudi slobodnim izborom ljudi bili izabrani za lidere i koliko su štete naneli čovečanstvu. Puna ih je istorija. Ali i za njih je zajednički činilac koji je odredio njihovu dalju sudbinu bilo okruženje. Hvala vam na iskrenom komentaru, voleo bih ako ste u mogućnosti da nekada uživo proćaskamo na ovu temu i razmenimo iskustva. Kada čitam vaše iskustvo, kako ste se ponašali kada ste dobili poziciju i šta ste radili moram da konstatujem da je sve u skladu sa mojim prethodnim blogovima.
I do not know if it’s just me or if everyone else experiencing issues with your blog. It seems like some of the written text in your posts are running off the screen. Can someone else please comment and let me know if this is happening to them as well? This could be a problem with my web browser because I’ve had this happen previously. Cheers