U potrazi za interesantnim tekstovima, naidjoh na ovu misao noveliste Dzejmsa Lejn Alena (James Lane Alenn) koja se, iako napisana u XIX veku, apsolutno uklapa u sadašnju situaciju koja je zadesila našu dragu planetu. To i ne bi bio toliki problem, jer smo mi odavno pokazali i dokazali koliko „poštujemo i čuvamo“ našu Majku (kako često nazivamo prirodu koja nas okružuje i planetu na kojoj živimo) da ovo što nam se desilo nema direktan uticaj na svakog od nas pojedinačno. Jadna je svaka majka sa ovakvom decom, pomislim u sebi kada god čujem taj izraz. A nije da Majka nije redovno opominjala svoju decu i neretko ih kažnjavala kroz različite klimatske katastrofe, ali deca kao deca, nestašna i neposlušna, nisu shvatila poruku. Posle mnogo „opomena“, dovedeni smo u situaciju da nam je oduzeto ono po čemu se razlikujemo od životinja, a to je naše socijalno biće. Saterani smo u kavez sličan onome u kome držimo životinje, a živi svet oko nas je počeo da cveta i buja.

Pun je internet video snimaka životinja koje su se zbunjene i slobodne pojavile u gradovima širom zemaljske kugle, dok ih mi bespomoćno gledamo kroz prozore svojih kuća. Čak su se labudovi i delfini vratili u Venecijanske kanale. Neko će čitajući ove redove pomisliti da sam aktivista partije Zelenih i sl. Nisam, ali mi je jasno šta se oko nas dešava i da smo poprilično sami krivi što je do ovoga došlo.

Vernici kažu da je svaka bolest Božija volja. S obzirom da sam i sâm vernik i da sam se svih ovih godina redovno pričešćivao dotičnom srebrnom kašičicom, a nikada mi nije palo na pamet da se na tom mestu mogu zaraziti, posle svega mogu da se složim sa ovom konstatacijom. To što je Božija volja ne znači da su oni koji su religiozni i mole se Bogu poštedjeni. To se posle Vaskršnjih praznika i dokazalo obolevanjem sveštenstva, koje je Njegovoj volji prkosilo. Kako nedavno reče Vladika Grigorije na ovu temu: „Nemojmo da kušamo Boga i njegovu milost“. Prosto mi je fascinantna činjenica da se vrh epidemije u Kini dogodio upravo za vreme kineske Nove Godine, u katoličkom svetu za vreme Uskrsa, te je papa svoju misu držao bez vernika, dok je u pravoslavnom svetu takodje za vreme najvećeg hrišćanskog praznika – na dan kada je Isus, Sin Božiji, pobedio smrt. Dan kada je po predanju razapet zbog nas i našeg spasenja i izgovorio čuvenu rečenicu: „Oprosti im Oče, ne znaju šta rade. “ Da ne znamo šta radimo je evidentno i dokazano.

Nego da se vratimo na temu mog posta. Osim izolacije ova korona je po principu „svako vreme nosi svoje breme“  na površinu izbacila sve boje ljudskog karktera. U suštini, izbacila je sve ono što duboko stoji u nama, jer kako i naslov kaže, teška vremena ne menjaju karakter, ona ga otkrivaju ili kada su razočaranja u pitanju razotkrivaju. Svakodnevno smo svedoci ovih pojava u kojima su političari kao i uvek na vrhu lestvice. Svi se kunu da se neće baviti politikom, kako vlast tako i opozicija, a nijednog trenutka nisu prestali da se njome bave, čime nam vredjaju inteligenciju i zdrav razum. Na društvenim mrežama situacija nije nimalo drugačija – od teoretičara zavere, 5G mreža, iluminata i masona do podmetanja fotografija i video sadržaja iz prošlosti koji nemaju veze sa sadašnjim stanjem i situacijom. Društvene mreže vam osim slobode mišljenja ne nude ništa više. Morate biti jako oprezni u prenošenju informacija koje tamo pronadjete, mnoge su maliciozne i plasirane bez valjanog cilja. Moj savet vam je da ne verujete nikome, pa ni meni ni ovom postu koju pišem. Uzimajte sve sa rezervom i isključivo koristite zdrav razum. Kada je moj blog u pitanju, da se razumemo, ništa u njemu nije maliciozno. To je ipak samo moje vidjenje stvari koje ne mora po definiciji da budu tačne. Ovo je i razlog omogućavanja ostavljanja komentara, da bih saznao i druga, mišljenja različita od mog. Dovoljno sam sazreo kao lider da ne maštam da svi dele moje mišljenje. Siguran sam da postoji tamo neki lider koji moje postove redovno lajkuje, a ponaša se prema svojim saradnicima totalno suprotno. Za neke sam saznao i pokušao da im pomognem, ali sigurno postoje neki za koje ne znam. Možete zamisliti sada nekog mog saradnika koji čita moj blog i misli u sebi: „Šta priča ovaj? Je l’ on stvarno ovo misli ili se šali?“ Ovo je i razlog što sam uopšte pokrenuo blog, da oni koji retko imaju ili nemaju kontakt sa mnom znaju kako razmišljam, da niko ne može da im kaže: „Nisam ja, Milan je tako rekao.“A možda sam ja isuviše veliki idealista. Ipak, niko ne može da mi ospori da svaki slobodan trenutak pokušavam da provedem sa prvim linijama, jer je istina uvek tamo.

Tačno je da mi koji smo na brdu imamo bolji pogled, širu sliku, vidimo šta nadolazi, što oni koji su u prvim linijama nisu u mogućnosti. Ali mi nismo ti koji treba prvima linijama da govorimo kako da se bore. Treba da ih slušamo i po potrebi doturimo oružje za borbu. Zato insistiram da oni koji su neposredno odgovorni za prve linije moraju stalno sa njima biti. Nikada neću zaboraviti reči koje sam uputio menadžerima novoformiranog tima za biznis korisnike: „Od vas očekujem da svakodnevno budete sa vašim ljudima u frontu na sastancima sa korisnicima. Da su mi potrebni administratori koji će da odobravaju ili odbijaju pristigle ponude, zaposlio bih specijaliste“. Verovali ili ne, ti menadžeri su ljudi sa najviše predjenih kilometara u firmi. Ljude prosto treba tretirati kao odrasle osobe i na tom nivou sa njima razgovarati. Zato mi nikada neće biti jasna izjava iz aktuelne krize: „Lagali smo narod za njegovo dobro, da ne bismo dizali paniku“. Danas više ni kod dece to ne „pije vodu“, a kamoli kod odraslih ljudi. Lično ne bih voleo da me iko ikada laže za moje dobro.

Postoji jedna druga misao koja je mnogo pozitivnija, a koja opisuje većinu mojih kolega: „Teška vremena ne stvaraju heroje. U teškim vremenima mi otkrivamo heroje koji su sve vreme prisutni medju nama. “ – Bob Riley.

Kao što sam konstatovao u predhodnom, postu, moja velika sreća je što sam u ovim teškim vremenima uglavnom okruženem istinskim herojima. To su moje kolege u prvim linijama, koje nijednog trenutka nisu posustale. Iako i sami zbunjeni i pogodjeni novonastalom situacijom, ostali su hrabro na usluzi našim korisnicima. A sreća po pravilu prati hrabre. Oni su moji istinski heroji i večita inspiracija. Kada su oni u pitanju, ne postoji stvar koju ne bih učinio za njih. Za mnoge bitke koje vodim za njih i ne znaju i ne treba da znaju, jer i ja za njihove ne znam ili znam sporadično. Želim da iskoristim još jednu priliku da im se zahvalim i poželim im dobro zdravlje.

I taman kada sam hteo da završim ovaj post desilo se nešto potpuno neočekivano. Naime, tražeći adekvatne slike koje bi ukrasile ovaj post, naišao sam na jedan jako interesantan link, tačnije ličnu web stranicu. Otvorio sam je i znatiželjno počeo da čitam sadržaj. Da li je moguće da u trenutku kada pišem post na ovu temu „slučajno“ naidjem na nešto ovakvo? Ovo je Božiji znak! Istog momenta sam kontaktirao vlasnika sajta i zatražio viđanje sa njim, a potvrdni odgovor mi je stigao za par minuta. Nakon nekoliko dana sam se sreo sa vlasnikom sajta kada je nastala i ova slika.

Neću vas više držati u neizvesnosti 😁Na ovoj slici se, tik uz moju malenkost, nalazi Meti Kamberi, autor svog prvog romana „Grad bola“, od koga sam tada kupio par primeraka. Meti Kamberi je stanovnik sveta i moj sugrađanin koji do svoje dvanaeste godine nije znao da čita i piše, da bi sa 18 godina, za samo 8 meseci, napisao svoj autobiografski roman. Dečak koji je do svoje dvanaeste godine promenio 5 osnovnih škola prošao je put od bosonogog prosjaka niških kaldrma, preko zlostavljanja u „hraniteljskoj porodici“, do života u domu za nezbrinutu decu od 2012. do septembra 2019. godine, kada je i završio srednju školu sa odličnim uspehom. Sada je na putu da upiše Filozofski fakultet u Nišu. Uprkos svemu, kada sam ga upoznao nije skidao osmeh sa lica. Na njemu niste mogli da vidite ožiljke surovog života koji ga nije štedeo, iz njega je izbijala neka čudna energija. Što se samog romana tiče, mogu vam reći da sam ga pročitao u jednom dahu. Roman je surovo istinit, u početku težak, pun bola i patnje, ali i nade i ljubavi. Roman je istinita priča o svetu koji nas okružuje, ali ga mi uporno ignorišemo. Sama činjenica da je neko toliko proživeo za svojih 20 godina života, da je dovoljno da napiše autobiografiju u vidu romana, je za mene fascinantna. Meti mi je kada smo se rastajali u poverenju, uz osmeh rekao da nije moglo sve proživljeno da stane u jedan roman i da sprema nastavak. Meti je od svojevrsnog vagabunda došao do obrazovanog momka sa svojim jasnim ciljem. Cilj mu je da završi fakultet i zaposli se kao vaspitač u domu, da ispravi sve one greške i nepravde svojih vaspitača koje su ga tištile. On ima potrebu da stalno isteruje pravdu, ali i pomaže slabijima i nemoćnima. Iz njega izbija dobrota i pravdoljublje. Pomozimo Metiju da ostvari svoj san, ne tako što ćemo mu pružiti milostinju, on milostinju ne želi, već tako što ćemo kupiti knjigu vrednu čitanja – knjigu koju bi po mome mišljenju svaki tinejdžer trebalo da pročita. Možete je kupiti na njegovoj web strani (otvaranjem linka na dnu ovog teksta) ili vam je ja mogu dostaviti, dok će prvi čitalac koji napiše komentar na ovaj post dobiti od mene knjigu na poklon, koju mi je Meti potpisao i poklonio. Posle ove knige na karantin koji smo prošli gledaćete kao na nagradu.

http://www.metikamberi.com

4 thoughts on “Teška vremena ne menjaju karakter ljudi, ona ga razotkrivaju”

  1. Jako lepa zapažanja burazeru, naročito ona o oholosti nekih sveštenika – ta mi se najviše sviđa. Oholost – majka svih grehova, što bi rekao Jerotić vladeta. Drugo hvala što si mi skrenuo pažnju na knjigu, obavezno ću je kupiti. Pročitao sam odlomak, nije loše stilizovano za jednog amatera. Pozdrav

  2. Svaka ti čast Milane!
    Ovaj tekst zaslužuje i više prostora na eksponiranijim mestima.
    I ja jedva čekam poštara da mi donese knjigu mladog Kamberija. Imam ružnu naviku da čitam tekstove koji mi padnu u šake, pa jedva čekam i da vidim šta se krije između korica. Nezavisno od toga šta će se tamo naći, on sigurno zaslužuje da mu pomognemo da ostvari svoj cilj.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *